NADEL
  • Pozovite : 116111
12Nov
2015
0
PSIHOSEKSUALNI IDENTITET

PSIHOSEKSUALNI IDENTITET

POJAM IDENTITETA— nastanak i značenje

U psihologiji ličnosti identitet (lat. identitas= istovetnost) označava doživljaj suštinske istovetnosti i kontinuiteta ja tokom dužeg vremena, bez obzira na njegove mene u različitim periodima i okolnostima.

Psihoseksualni razvoj, prema Frojdu, definisan je postizanjem genitalne ličnosti, do koje se dolazi integracijom svih prethodnih faza razvoja. Faze psihoseksualnog razvoja prema Frojdu su:

I ORALNA FAZA (1.god.) ,

II ANALNA FAZA (2.god.),

III FALUSNA FAZA (3-5.god.),

IV FAZA LATENCIJE (6-12.god.), i

V GENITALNA FAZA (12.god.).

Erik H. Eriksen je do svoje teorije identiteta došao tako što je istraživao sindrom krize identiteta kod veterana američke vojske, kao i konfuzije identiteta kod mladih. Kriza identiteta je specifično psihičko stanje u jednom prekretnom periodu (pubertet, venčanje, penzija i sl.) u kojem usled narušavanja osećanja kontinuiteta ja dolazi do narušavanja identitata.

Proces razvoja identiteta po Eriksenu, odvija se kroz osam stadijuma razvoja koji su praćeni krizama identiteta.

  1. OSNOVNO POVERENJE (VS. OSNOVNO NEPOVERENJE),
  2. AUTONOMIJA (VS. STID I SUMNJA),
  3. INICIJATIVA (VS. KRIVICA),
  4. MARLJIVOST (VS. OSEĆANJE MANJE VREDNOSTI),
  5. IDENTITET (VS. KONFUZIJA ULOGA),
  6. INTIMNOST (VS. IZDVOJENOST),
  7. PLODNOST (VS. ZASTOJ), i
  8. 8. INTEGRITET (VS. OČAJANJE ).

FORMIRANJE I KONFUZIJA IDENTITETA U ADOLESCENCIJI

Klinički psiholozi su izdvojili neke od uobičajenih načina na koji adolescenti traže sebe u svetu odraslih: statusni simboli, buntovnost prema roditeljima i drugim osobama od autoriteta, zabranjena ponašanja, oponašanje idola, netolerantnost prema vršnjacima izvan svoje klike ili isključenje iz vršnjačke grupe

Šta sve utiče na razvoj identiteta ?

Psihoseksualni identitet se razvija pod višestrukim uticajima: fiziološke i telesne promene, psihološki uticaji, društveni uticaji, uticaj porodice, vršnjačka grupa, socijalna podrška.

Seksualni identiteti  

Seksualna orijentacija se odnosi na emotivnu i seksualnu privlačnost prema muškarcima, ženama ili osobama oba pola. Pojam seksualne orijentacije ne treba porediti sa rodnim identitetom, koji se odnosi na doživljaj vlastitog identiteta, odnosno percepciju sebe kao žene, muškarca ili transrodne osobe. Seksualni identiteti su: heteroseksualnost, homoseksualnost, biseksualnost, transseksualnost, transvestizam.

Uloga roditelja u formiranju identiteta

Tokom perioda adolescencije deca u tinejdžerskom dobu provode sve više vremena sa vršnjačkom grupom, a sve manje vremena sa roditeljima. Uloga roditelja je veoma važna u ovom tranzitivnom periodu jer im oni svojom otvorenošću za njihova iskustva i svojim razumevanjem mogu biti od velike podrške i pomoći.

Konverzaciju sa detetom treba započeti već u najranijem detinjstvu, s obzirom na to da se tako grade temelji bliskog odnosa poverenja. Fleksibilnost je poželjna osobina i od značaja je da se porodične aktivnosti prilagode promenjljivim potrebama adolescenta. Adolescentima treba pružiti dovoljno vremena i prostora za formiranje sopstvenog „ja“. Važno je da se adolescentima dozvoli pravljenje grešaka, jer su one neprocenjivo oruđe za učenje. Što se postavljanja pravila tiče, dobro je da ih bude malo i da su usmerena na važnije stvari – npr. na školsko postignuće umesto na spoljašnji izgled. Detetu treba pokazati iskren interes za njegov život, a roditelj ne treba da se postavi kao kontrolor koji sprečava da nešto pođe po zlu. Ukoliko adolescent ne uspeva pronaći aktivnosti u kojima bi iskušao i dalje razvijao svoje sposobnosti, interese i stečene veštine u kojima nalazi zadovoljstvo roditelj treba da mu pomogne i da ga usmeri ka vannastavnim aktivnostima kao što su hobiji, volontiranje, studentski poslovi. Adolescentu treba dati do znanja da mu je roditelj uvek dostupan za razgovor i podršku, iako se čini da više nije tako. Roditelji treba da budu uzor svojoj deci, primer istraživanja, propitivanja i obavezivanja određenim vrednostima i ciljevima. Važno je podsticati nezavisnost adolescenta u smislu da mu se ponudi nekoliko izbora i podstakne ga da donese sopstvenu odluku. Odgovornost pojedinca za posledice pojedinih odluka proizilazi iz samostalnog odlučivanja.

No Comments

Reply