NADEL
  • Pozovite : 116111
12Nov
2015
0
KAKO RAZGOVARATI S DECOM O RAZVODU

KAKO RAZGOVARATI S DECOM O RAZVODU

Razvod označava kraj braka, ali ne i kraj porodičnog života.

Mnogi razvedeni roditelji voleli bi da bivši supružnik zauvek nestane iz njihovog života. Ali, ako su oni postali bivši supružnici, nikada ne trebalo da budu „bivši“ roditelji. Deci su uvek potrebna oba roditelja koja će ih voleti i podržavati. Deca bi trebalo da budu spona između bivših roditelja do kraja života.

Razvod roditelja može ostaviti dugotrajne posledice na decu.

Razgovor sa decom, iskren i otvoren, može da pomogne da saznamo koje su to posledice i šta bi trebalo da se učini da dete zbog razvoda ne bude emotivno ugroženo i da može normalno da nastavi da živi.

Deca čiji se roditelji razvode ili su se već razveli imaju sasvim određene potrebe.

Šta je to deci potrebno?

Potvrda da mogu da vole oba roditelja.

Objašnjenje onoga što se događa – potrebno je da im se razjasni strpljivo, iskreno i na način koji je prilagođen njihovom uzrastu i zrelosti.

Saznanje da su odrasle osobe donele odluku o razvodu i da nisu oni krivi što mama i tata ne žive zajedno.

Mogućnost da postavljaju pitanja i da iskažu svoju brigu, strahove i druga osećanja. Potrebno im je da znaju da bi sa roditeljima trebalo razgovarati i da će ih roditelji saslušati, pružiti podršku i čvrstim zagrljajem dokazati da ih vole i da će i nadalje brinuti o njima.

OBJAŠNJENJE ONOG ŠTA SE DOGADJA: RODITELJI SE RAZVODE

Svakom ljudskom biću potrebno je da zna da nekom pripada. Za decu je to mesto gde žive njegovi roditelji. Deci čiji se mama i tata razvode potrebna je sigurnost, a tu sigurnost im pruža saznanje da će ostati deo porodice čiji se članovi vole, a upravo to saznanje može da bude ozbiljno uzdrmano razvodom. Emocionalni uragan koji deca dožive tokom razvoda i posle njega može da bude razoran. Ali ne mora da bude tako, to zavisi od mame i tate, kako i na koji način će saopštiti odluku o razvodu.

Mnoga deca saznaju za razvod onog trenutka kada se jedan od roditelja odseli. Tada deca dožive uznemirenost, postaju nesigurna, gube poverenje u roditelja. Svet oko sebe doživljavaju kao nebezbedno mesto ako nisu prisutna oba roditelja.

Roditelji bi trebalo da iskreno saopšte deci šta se dešava, reći im da su oni važni, da ih vole i da će ih uvek voleti. Deci će biti lakše.

Decu bi trebalo uveriti da nisu ona kriva za razvod. Treba im objasniti da nakon razvoda roditelja moraju da žive sa jednim roditeljem, ali da je briga o njima i dalja zajednička. Decu treba podsticati da obave razgovor sa roditeljima i da ih pitaju sve što ih zanima, treba ih ohrabriti da kažu šta ih muči, da znaju da uvek mogu da razgovaraju o svemu što ih opterećuje.

Devojčica na ivici suza ne progovara nijednu reč. Na pitanje roditelja: „Vidim da si uzmenirena. Da li te brine to što više nećeš ići u školu istim putem?“, devojčica odgovara da je zanimalo kod koga će živeti pas, kućni ljubimac. „Kada se vratim iz škole uvek prošetam Lunu. Šta će sada biti sa njom?“

Dete može da pita:

„Gde ću sada da živim? Ko će se o meni brinuti?

Odgovor:

„Od sada ćeš imati dve kuće. Provodićeš vreme i kod mame i kod tate. Oboje će se brinuti o tebi. Preko nedelje ćeš spavati kod mame, a vikendom kod tate.“

Dete može da pita:

„Zašto moji roditelji ne mogu da ostanu zajedno?“

Odgovor:

„Kada se roditelji, koji su u braku, više ne slažu, oni ne mogu da ostanu zajedno. Pokušali su mama i tata da prevaziđu problem, ali u tome nisu uspeli.“

Deca ponekad veruju da su ona kriva za razvod roditelja. Ona su zabrinuta, misle da se roditelji stalno svađaju zbog njih.

Dete može da pita :

„Ako ja nisam kriv za razvod mojih roditelja, zašto se stalno svađaju zbog mene?“

Odgovor:

„Roditelji se ne slažu uvek oko toga šta je za tebe najbolje. Jedan roditelj misli da bi trebalo više da učiš, da u određeno vreme radiš domaće zadatke, do koliko sati smeš da ostaneš napolju. Drugi roditelj ima potpuno drugi stav, pa dolazi do rasprave, ne zbog tebe nego zbog njihovih različitih stavova.“

Kada deca saznaju da se njihovi roditelji više ne vole i da više ne mogu da žive zajedno, uplaše se, uhvati ih panika i strepnja. Pomišljaju da će mama i tata prestati da ih vole.

Dete može da pita :

„Moji roditelji su prestali da se vole. Hoće li i mene prestati da vole?“

Odgovor :

„Postoje različite vrste ljubavi, a najjača je ljubav roditelja prema deci. Ništa što bi mogao da uradiš ili kažeš neće promeniti ljubav roditelja prema tebi. Oni će te uvek voleti.

SLOBODNO KAŽI ŠTA OSEĆAŠ!

Većina dece preživljavaju razvod vrlo teško. Zbunjena su, uplašena, besna, uzemirena, razočarana, povređena. Prolaze period tugovanja. Da bi sve ovo prebolela, treba da prihvate svoja osećanja i da ih ispolje. Treba da razgovaraju o onome što osećaju.

Dete koje tuguje zbog razvoda može da ispolji različite emocije i da se ponaša na različite načine: da beži od kuće, da ima problem u školi, da ima problem sa spavanjem (noću se budi, ima noćne more). Zdravstvene teškoće (česte glavobolje, stomačne tegobe, poremećaj ishrane – goji se ili gubi u težini). Da ima osećaj krivice (česta samooptuživanja). Ispoljava bes (eksplozivni izlivi besa, destruktivno ponašanje, namerno samopovređivanje ili povređivanje drugih, krađe). Preterano vezivanje ili odbacivanje prijatelja (odbacuju staro društvo i druže sa sa osobama koje roditelji smatraju nepoželjnim).

KAKO POMOĆI DECI DA POČNU DA GOVORE O OSEĆANJIMA

Decu bi trebalo ohrabriti da govore o svojim osećanjima, pomoći im da slobodno ispolje emocije. Ako dete ispoljava bes, treba mu reći da je to sasvim prirodno što se tako oseća i da treba o tome da priča.

Ima dece koja ne žele da otvoreno razgovaraju o svojim osećanjima, pa često na pitanje: „Da li te nešto muči ?Da li si tužan? Da li si zabrinut?“, dobijamo odgovor: da ili ne.

Detetova osećanja prihvatamo i o njima razgovaramo bez iznošenja bilo kakvog suda.

Deca mogu da zaključe da su njihova osećanja „loša“ ili „pogrešna“. Osećaju se krivim, pa se potrude da što dublje u sebe zakopaju ta „loša“ osećanja ili počnu burno da ih ispoljavaju.

Sa decom treba otvoreno razgovarati, jer otvorena pitanja ne zahtevaju odgovore koji mogu da se tumače kao pogrešni ili tačni.

Kako se osećaš? Šta te muči? Zašto ti je teško o tome da govoriš?zamenimo i kažemo: „Deluješ prilično uznemireno. Ako mi kažeš kako se osećaš, možda ću shvatiti šta te muči. Zar nije bolje da o tome porazgovaramo nego da nastaviš da se tako mučiš…“

Često se dešava da deca, i kada se postavljaju otvorena pitanja, neće otvoreno da razgovaraju o onome šta osećaju, ali ih ne treba izlagati unakrsnim pitanjima. Pitanja treba prilagoditi uzrastu deteta. Ukoliko ne želi da razgovara sa nama o svojim osećanjima, moramo ih ohrabriti da se povere Dečijoj liniji, jer osećanja, posebno ona neprijatna (bes, strah ljutnja), gube na snazi ako se ispolje. Prihvatanje snažnih i burnih osećanja i razgovor o njima pomažu da se ona nadvladaju.

Postoje i drugi načini da se savladaju emocije:

Fizička aktivnost (posle trčanja, fudbala, plivanja, plesa dete će osetiti veliko emocionalno rasterećenje)

Suze ( plakanjem će se deca rasteretiti kada su ljuta, tužna, povređena )

Crtanje i pisanje (deca mogu da pišu o svojim osećanjima ili da ih izraze crtežima)

Muzika (mnoga deca uživaju u muzici, ona na njih deluje pozitivno; muzika ih može podstaći da pišu, crtaju ili razmišljaju o svojim osećanjima)

Smeh (smeh svima čini dobro, deca treba da se zabavljaju, da gledaju komedije, čitaju knjige; roditelji treba da se šale sa decom, da deca osete njihovu ljubav).

Važno je da deca razmišljaju o svojim osećanjima, da ih prepoznaju, da ih prihvataju i da se podstiču da o emocijama razgovaraju. Učiti ih da razumeju i izraze svoje snažne emocije na prihvatljiv način, kako bi ih neutralisali. Za to je potrebno vreme. Vreme ne stoji, ono teče dalje. Nada da će krenuti nabolje postoji. Kao što je bilo potrebno vreme da se uđe u proces razvoda, potrebno je vreme da se iz tog procesa izađe.

POSLE RAZVODA

Roditelji su posle razvoda dužni da deci obezbede nove uslove za život. Kada se prave planovi o tome gde će i sa kim dete nastaviti da živi, treba povesti računa o detetovom uzrastu, zrelosti, karakteru i porebama. Dešava se da bivši supružnici ne mogu da utvrde šta je najbolje za dete. Tada bi trebalo da se obrate stručnjacima koji se bave ovom problematikom ili Savetovalištu za brak i porodicu.

U američkom zakonodavstvu postoji jedno od rešenja za život dece razvedenih roditelja. Deca se smeštaju u dom koji se naziva Porodično gnezdo. Porodično gnezdo je stan ili kuća gde deca stalno žive, a roditelji se u tom domu smenjuju. Ovakvo zbrinjavanje dece se primenjuje po sudskoj odluci, dok se ne reše sve pravne prepreke.Većini roditelja ovo izmeštanje ne odgovara, pa ubrzo donose racionalniju odluku o tome koliko će vremena dete provoditi sa jednim, a koliko sa drugim roditeljem.

No Comments

Reply