NADEL
  • Pozovite : 116111
12Nov
2015
0
DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU

Dete ometeno u razvoju je ono dete koje zbog oštećenja nekih organa i/ili funkcija ima, osim potreba zajedničkih svoj deci i posebno vaspitno-obrazovne i re(habilitacijske) potrebe koje bi trebalo zadovoljiti organizovanjem posebnih uslova i postupaka kako bi se ometenost ublažila, a kada je to moguće i otklonila.

Razvojne mogućnosti ovakvog deteta zavise od stepena ometenosti u razvoju, od vremena kada je ono nastupilo i vremena kada se započelo sa rehabilitacijom. U odnosu na to postoji šest kategorija u koje se svrstavaju deca sa smetnjama u razvoju:

  1. Deca sa senzornim smetnjama(vid i sluh, i to sve stepene oštećenja ova dva čula)
  2. Deca sa telesnim smetnjama(poremećaji lokomotornog aparata, invaliditeti)
  3. Deca sa nedovoljno razvijenim sposobnostma(od lake mentalne zaostalosti do najteže)
  4. Deca sa poremećajima govora(dyslalia,dyslexia,rhinolalia)
  5. Deca sa poremećajima motorike(disgrafije,dislaterizovanost,tikovi)
  6. Deca sa izraženim poremećajem u ponašanju(vaspitni, socio-emotivni problemi, delinkventnost)

Deca i ljudi sa smetnjama u razvoju ne ostvaruju sva svoja prava iako prvi član „Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“ kaže da: …“ se sva ljudska bića radjaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“. Ljudi koji su se bavili ovom problematikom mišljenja su da je potrebno integrisati decu sa smetnjama u razvoju u život zajednice i sa tim je potrebno krenuti što ranije. Po tome bi integracioni proces počeo već na ranom razvoju i uključio bi zdravstvene ustanove, predškolske ustanosti, školu i ostale ustanove koje podržavaju način rada sa decom sa smetnjama u razvoju.

Neki od problema koji se mogu javiti prilikom integracionog procesa jesu da deca sa smetnjama u razvoju mogu biti odbačena od svojih vršnjaka, da odrasli koji rade sa njima usled prevelikog broja dece i obima posla ne mogu da im u dovoljnoj meri ukažu potrebnu pažnju i pomoć, da roditelji i ostali srodnici te dece imaju očekivanja koja ne mogu da budu podržana, da ostali iz okoline(npr. roditelji neometene dece) imaju zamerke na inkluziju…

Osnovni cilj rada sa ovom decom jeste da društvo kao celina, svako u svom domenu, pomogne deci sa smetnjama u razvoju da na adekvatan način dosegnu do svog optimuma. Nije lako biti drugačiji i humanistički pristup koji podrazumeva jedan celovit pristup putem prilagodjavanja sadržaja, metoda, oblika, tehnika delanja bi sigurno bio put koji bi vodio zadovoljavanju dečijih potreba, a samim tim i svodjenja negativnih posledica na minimum.

No Comments

Reply